Život su emocije, kaže medicina. Tačno. U našim životima postoje mnoga pitanja koja se tiču isključivo emocija. Neko bi rekao duše. Zašto je, na primer pravda poželjna, a nepravda nepoželjna? Zašto će svako na pitanje da li odobrava nepravdu – odgovoriti negativno? U sferi emocija to je zato što nas nepravda vređa, rastužuje, ljuti, pogađa, demotiviše, užasava. Pravedno postupanje nas, s druge stane, umiruje, čini sigurnijim, raduje, oplemenjuje, podstiče. I tu svako od nas može da nastavi ova dva niza.
Da ne bismo ostali u sferi apstraktnog možemo uzeti primer izvršitelja – nove profesije u Srbiji koja se bavi upravo pitanjima duše. Neko će reći – ne. Izvršitelji se bave pitanjima zakona i propisa. Tu nema mesta za emocije. Da li je baš tako?
Ko i zašto donosi zakone i propise? Vlast. Ona to čini da bi vladala, a što se u demokratskim ambijentima između ostalog postiže kreiranjem pravnog okvira. Vlast je u ovom slučaju odlučila da se zapleni imovina svakom građaninu koji bilo šta duguje državi. I zato je donela takav zakon. I smislila izvršitelje.
